Zbogom kockanje
Zbogom kockanje je roman napisan na osnovu istinitih priča ljudi kojima sam pomogao da reše svoj problem sa kockanjem. Ljudi različitih interesovanja, nivoa obrazovanja, veroispovesti, prolazili su kroz isti pakao – svako na svoj način. Kroz devet životnih priča, koje su modeli ponašanja može se pronaći svako ko se nalazi u problemu kockanja, i na osnovu tuđeg iskustva otkriti šta je upečatljivo i na koji način sve kockanje može kreirati sudbinu. Priče su filmskog tipa i nezamislivo je dok se ne pročita da neko pored vas može imati takvu sudbinu.
,,Ako sada čitaš moju knjigu verovatno da si okusio gorko-slatki ukus kocke i da je negde u tebi počela borba između dobra i zla, borba na život i smrt. Znam da si slab i nesiguran u svoj konačan uspeh i nemoj da brineš zbog toga jer je sve to što ti se događa negde duboko isto ono kroz šta sam prolazio i ja dok sam bio patološki kockar ali i mnogi drugi koji su uspeli da obezglave to nevidljivo čudovište zvano Kocka.
Možda i ne misliš da ti to jesi, kockar, ali…narod kaže ’’kašće ti se samo’’. Što se duže budeš zavaravao veću ćeš cenu platiti i pri tom ne mislim na novac već na mnoge hipoteke koje ćeš sebi natovariti na leđa i sa kojima će biti teško živeti. Tu mislim na povređivanje roditelja, braće, sestara, dece“
„Ti si lud! Bolestan! Nemam reči, gubi mi se sa očiju!“, vrištala je Nataša. „Znaš li koliko je sati? Jutros si otišao u prodavnicu po hleb i mleko, a sad je noć. Sigurno si mislio da spavamo, pa si hteo da se uvučeš kao lopov. Poludeću! Kako ti samo nije žao?“ „Samo da ti kažem…“, nesigurnim glasom pokušao sam da opravdam nešto što se nije moglo opravdati. „Umukni! Neću da čujem ni reč! Pakuj se i sutra da te ne vidim više! Ti nisi čovek, ti si monstrum, a i ja sam luda što sam ti verovala. Upropastio si me… tolike godine sam ti dala. Sram te bilo! I? Gde si bio, da čujem?“ Obično sam se branio u sličnim situacijama, vođen starom narodnom izrekom „ako žena voli oprostiće sve“, ali sada nisam imao ni snage ni volje da išta kažem. Preda mnom je stajala žena koju volim i koja me je bezuslovno podržavala. „Kao glupača zovem hitnu pomoć i raspitujem se strahujući da ti se nešto nije desilo. Zvala sam i policiju… Zašto ti je isključen mobilni? Pukla ti je baterija? Daj telefon da pogledam… I, zašto ćutiš?“, pitala je, skrhana brigom. Istina me je bolela. Bila je stoprocentno u pravu, ali sam bio nemoćan da nadvladam to saznanje i prihvatim ga. U braku smo deset godina, a ja sam, izuzimajući povremene prinudne apstinencije, non stop bio u svetu kocke. Mozak mi je radio, mleo, kao dragstor od 00 do 24h. I uvek sam ja bio u pravu, i stalno je meni nešto smetalo, i nalazio sam gomilu izgovora i blok opravdanja o čemu god da se radilo. I znam da sam sve dalje od samog sebe i mislim da je to najveći gubitak do sada; izgubio sam sebe. Drugi me ne prepoznaju, s tim se nekako i mirim, ali više samog sebe ne prepoznajem. Kao da u mojoj koži neki drugi čovek živi svoj život. A možda i nije čovek. Možda zbir brojeva na ruletu 666, đavolji broj, krije nešto mnogo dublje od našeg saznanja. Ćutim pred zelenašima, tamo gde ne bi trebalo, a glasan sam i neprijatan pred onima koji me najviše vole, pred kojima bi trebalo da oborim glavu do zemlje i da ćutim. To hronično stanje nemoći daje lažnu snagu moći servirajući mi na usnama reči osude, i kojekakve banalnosti pod lupom bolesti pretvara u oštrice kojima nanosim bol ocu, majci, ženi, detetu. Bolestan sam. Ma nisam, to rade i drugi. Jesam. Nisam. Više ne znam ni sam… Kockao sam i pre braka, onoliko koliko mi je bilo dostupno, i bio čvrsto ubeđen da u braku to neću činiti. Nataša je sve znala i verovala da ću ostaviti kocku pred našim budućim vratima. To se nažalost nije desilo. Venčali smo se u maju. Divan prolećni dan s mnogo nasmejanih lica, običaja i dva sudbonosna „DA“ posle kojih smo otišli na svečani ručak i nastavili sa slavljem. Svadba je bila velika, mnogo dragih lica na jednom mestu, ali i stranaca pod zastavom daljih rođaka i gostiju s Natašine strane. Bio sam presrećan, imao sam sve, barem je meni tako izgledalo. Tada nisam znao da su neumerenost i bahatost zapravo stubovi moje neispravnosti. I ma koliko želeo da sve ostane dobro i svi budu srećni zajedno sa mnom, to nije bilo moguće u partnerstvu s kockom.
Deo romana Zbogom kockanje Dejana Stankovića koji je objavljen 2011. godine i sadrži istinite priče bivših kockara. Zbogom kockanje je roman koji je mnogima promenio život. Možete naručiti u elektronskom obliku putem telefona i uplate na račun.
